Појачајмо своје молитве

Пише: Драгослав Бокан

Само да вам поверим како је Бог свеприсутан у нашим животима и да његово очинско око бди над нашом судбином (на нама често и пречесто невидљив начин).  Молите се и све ће бити онако како треба – како је по Божијој вољи.

sretenski-manastir-moskva-b1

Када је руски монах Игњатије из московског Сретењског манастира прекјуче боравио код мојих пријатеља Марине и Душана, они су га забринуто упитали како ће се (и да ли ће се) нешто веома важно завршити, упркос свим препрекама.

На шта им је он са осмехом, ведро одговорио: ”Хоће! И то веома лако!”.

Када су га питали на који ће се начин то десити, то њима сада невидљиво ”лако решење” проблема, он је смирено и са истим тим охрабрујућим осмехом одговорио: ”ПОЈАЧАЋУ СВОЈЕ МОЛИТВЕ!”
И то је то.

Дакле, појачајте молитве и не заборавите да ништа није готово (ни добро ни лоше) у нашим животима без коначног одобрења и небеског печата Одозго.

Немојте запостављати најважнији метод крчења Пута којим свакодневно корачамо, окружени свим могућим и немогућим тешкоћама и препрекама.

Молите се, кад год стигнете, увек и свуда, на све могуће начине (лично и импровизовано, свечано и у брзини, својим и светоотачким речима, по молитвеним правилима и утврђеним канонима, са и без воштанице, у цркви и ван ње, током литургије и у немој самоћи храма).

Немојте да вам прође ниједан дан без усрдне, срдачне молитве Богу, Богородици и светитељима.

Не одричите се, својевољно и самоубилачки, најважнијег, најмоћнијег и најједноставнијег средства разговора са Оним Од Кога Је Све Постало и Који једини може да, у тренутку, промени све (наизглед трајно и непроменљиво) у нашим крхким животима.

Ја сам директни сведок како је АПСОЛУТНО СВЕ могуће, онда када нам ОН прискочи у помоћ и подржи наше искрене, вапијуће молитве.
Тренутно живим све позитивне и изванредно охрабрујуће последице Његове интервенције у мом животу, па вам зато све ово сада и причам.

Зато, ”ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВЕ” и обраћајте се нашем небеском родитељу, кад год осетите потребу за тим.

Он нас увек чује и све зна о нама и нашим истинским потребама.

П. С.

Дуге године живота у безбожничкој култури и по брутално-атеистичким и хипер-секуларним правилима су учиниле своје са свима нама и зато нам је тако тешко да пристанемо на употребу оних најјачих и најдиректнијих речи везаних за веру и (нарочито) Бога.

Често нам је веома нелагодно и некако чудно док слушамо неког свог наизглед сасвим модерног и интелигентног саговорника како отворено исповеда веру у Бога и назива се хришћанином.

У тим ситуацијама нам се, често, учини да је реч о неком нама страном начину размишљања и говорења, више налик сектама и секташком речнику (препуном библијских цитата и делова из Јеванђеља), него о исповедању наше вере. А није тако.

Морамо се, што пре, навићи да се не стидимо да говоримо о својој вери и љубави према Богу. Јер је то једини могући начин да се поново вратимо на светосавски Пут наших предака и претходника.

И зато, немојте се стидети отвореног и искреног разговора о Богу Оцу, Сину и Светоме Духу и светотројичној реалности нашег постојања.

Немојте, без обзира на све разлоге и све потенцијалне нелагодности…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.