Рат и грех

Постоје само две врсте ратова – праведни и неправедни. Са овом поделом ратова на праведне и неправедне слажу се не само православни хришћани и сви људи добре воље, већ и најкомпетентнији теоретичари ратова.

Nebojsa-z1-02
Само ратови који су одбрамбени или пак ослободилачки јесу праведни зато што се воде искључиво ради очувања слободе или њеног поновног задобијања.

У свету који заиста “сав у злу лежи” људско грехољубље поприма кроз освајачке ратове своју најсвирепију и најнаказнију пуноту безакоња. Освајачки ратови – које отпочињу искључиво богохулни силници не признајући ни правду ни право – увек завршавају агонијским поразом зла које је своју моћ преценило бахато потценивши снагу добра и Правде Божије.

Сви који не желе да живе у Смислу и Истини, то јест, благообразно и по поретку Христовом (в. 1 Кор 14, 40), обавезно падају и поклањају се Сатани очекујући да им он омогући да свим најнечаснијим средствима задобију “сва царства овога света и славу њихову” (Мт 4, 8-9). Другим речима, очекују да уз помоћ “оца лажи” и “кнеза овога света” – то јест Сатане – перфидним лукавствима и најбескрупулознијом силом успоставе светски поредак без Бога и Божијих људи.

Да би успели у томе потребно им је што више плански изазваних и контролисаних ратова, такозваних “сукоба ниског интензитета” којима ће утицати на целовито спровођење својих нечасних намера.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.