Дочекајмо Благодатни огањ!

Србски Образ позива саборце и све православне Србе да у што већем броју учествују у дочеку Благодатног огња из Јерусалима, у суботу 11. 4. у 23 часа испред Храма Светог Саве у Београду.

 

1607055_887673671275478_355710421194433199_n

Силазак Благодатног Огња највеће је чудо у Светој Земљи, која нам сваке године у исти дан и сат, скоро два миленијума, сведочи Васкрсење Христово и доказ Његовог вечног присуства. То је догађај који се сваке године јавља око подне, само на Велику Суботу (по јулијанском – црквеном календару), на Светом и Животворном Гробу Господњем. Предања казују да се Огањ јављао још од времена изградње Константиновог храма (326–336. године после Христа), али, поуздана писана сведочанстава о овом чудесном догађају датирају од пре 1200 година, па до наших дана.

У јутро Велике Суботе гасе се сва кандила у цркви Гроба Господњег у Јерусалиму. Потом комисија, чији су чланови представници свих хришћанских заједница, власти државе Израел и људи из муслиманске породице која покољењима чува ред у храму Васкрсења Господњег, прегледа цркву Гроба Господњег (Кувуклију), која се налази унутар великог Храма, како би се уверили да се у њој не налази ништа чиме би се вештачки изазвао пламен. Ова провера траје од 10:00 до 11:00 сати. У 11:00 чланови комисије затварају врата Цркве и печате их печатом од чистог воска. Тачно у подне у Храм улази православни грчки патријарх и почиње света литија која три пута обилази Свети Гроб. Типик по којем се врши служба силаска непромењен је од 15. века. По завршетку литије Гроб се отпечаћује и сасудочувар (скевофилакс) уноси у њега угашено Неугасиво кандило које ће бити упаљено Светим Огњем. Патријарх потом скида своју архијерејску одежду у знак понизности и страхопоштовања према Исусу Христу и остаје обучен у бели хитон. Узима 4 снопа од по 33 свеће и у потпуном мраку улази у Гроб. Са њим улази и представник Јермена, који има право да се налази у предпросторији, одакле мотри на патријарха. Патријарх чита нарочите молитве којима се, у име свих православних, моли Распетом Христу да и ове године пошаље Свети Огањ, као сведочанство Својег Васкрсења и као знак правоверности стада православног.

Јерусалимски Патријарх Диодор I овако je у једном интервју 1998. године, описао појаву Благодатног огња: „Док се молим, некада одмах, а некада после извесног времена, из самог средишта камена на којем је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост. Обично је плавичаста, али боја може да се промени и да поприми разне нијансе. Не може се описати људским речима. Светлост се излива из средишта камена, као што се магла диже са језера; Изгледа као да је камен прекривен влажним облаком, али то је Светлост, нестворена, чудесна, благодатна, дар Господњи.“

Светлост се сваке године другачије понаша. Понекад само прекрије плочу, а понекад обасја читаву капелу, тако да људи који стоје у храму, виде да цео Гроб сија, да је испуњен светлошћу. Потом се светлост подиже и обликује стуб у којем се налази пламен другачије природе. Пламен прво пали Неугасиво кандило на Гробу Господњем и свеће које у рукама држи патријарх. Кад прими пламен патријарх излази и предаје га најпре јерменском, потом коптском патријарху, а онда и свим верницима у цркви.

Ова светлост, Благодатни огањ, у почетку уопште нема особине ватре, не спаљује и не пече и тек после неколико минута поприма особине пламена. Некада се пламен шири по храму, бљескајући у свим правцима, као муња или блиц и пали свећице које верници држе. Кад се Патријарх појави са Светим Огњем, настаје невиђено одушевљење верника. Понекад се Благодатни огањ јавља у виду пламених језичака који извиру из зидова Цркве, док други пут пламене лоптице буквално лете Црквом. Дешава се да у рукама верника букет свећица плане сам. Сама се пале и кандила на Голготи, у православној цркви Распећа Христовог, која се налази на спрату храма.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.