Драгослав Бокан: Последњи чин наше трагикомедије

VOJNICI

Ретко кад у овдашњим, домородачким медијима можемо читати ма шта од оног заиста важног што нам се догађа на врху државне и друштвене пирамиде. Па су наши локални информатори тако прескочили да нас обавесте о једном сасвим необичном Амадеусу, чија специјалност није музика – већ… хм… РЕФОРМЕ (читај: дисциплиновање, кастрирање, онеспособљавање и “елегантно” рушење – споља и изнутра) СРПСКЕ ВОЈСКЕ И ПОЛИЦИЈЕ.

Хрват по мајци и Британац по оцу, Амадео Вотсон је као сасвим млад обавештајац (“стручњак за безбедносна питања”) позван у управо поражену и невидљиво окупирану Југославију одмах након петооктобарскког пуча 2000. године.

Још се ни Скупштина није охладила од пожара; нисмо ни приметили да је уништен споменик малој Милици Ракић из Ташмајданског парка; “земунски клан” је тек међусобно расподелио оружје отето у полицијској станици у улици Мајке Јевросиме; а Дачић, Николић и Вучић нису још почели да одлазе на покајање и експресну промену свести у београдским “храмовима демократије” и неприкосновеним центрима колонијалистичке моћи (под сводовима британске и америчке амбасаде) – а у Министарству одбране се нашао његов нови шеф, неупоредиво моћнији од министра “одбране” Бориса Тадића (на његов, ко зна одакле изнуђени позив).
Своју “београдску мисију” је тада започео др Вотсон, млади, али већ искусни (Јерменија) и одговарајуће амбициозни докторант са престижног и екстремно “политички коректног” Краљевог колеџа у Лондону.

Тада су српски тенкови отишли у старо гвожђе, под будним оком америчког менаџмента “Ју Ес Стила” у смедеревској Железари (што је све и сам др Амадео Вотсон касније подробно и иронично описао у својој књизи о “Југословенским оружаним снагама” и “њиховој моћи, некад и сад”).

“Викиликс” и хрпа тако објављених депеша из америчке амбасаде у Београду нам помажу да се дефинитивно решимо свих евентуалних дилема око тога шта је стварно радио и чему је (и коме) заиста служио овај хрватски Енглез, неформални шеф понизно ћутљивог и ултра-кооперативног Бориса Тадића (првака Балкана у “бацању коске”), али и читаве југо-српске војске и свих наших генерала, фамозни гост из оне сиве лондонске мермерне зграде, налик на џиновски бункер, коју имамо прилике да гледамо у филмовима о Џемс Бонду (када тајног агента 007 строга шефица позова на саслушање и давање нових упутстава за акцију).

Др Вотсон, баш попут оног верног помоћника легендарног Шерлока Холмса, неуморно ровари по српским тајним документима и одмах организује експресно неутралисање свега “безбедносно опасног” и још неукроћеног у остацима остатака војске чије разарање и лабуђа песма почињу одмах по отцепљењу Словеније и оружаној побуни сепаратиста у Републици Хрватској и Босни и Херцеговини (под контролом највећих западних обавештајних служби и у организацији “међународне заједнице”).

Тада су (у Вотсоновој ери) из наше војске истерани и срамно пензионисани сви официри са ма каквим ратним искуством, а сваковрсном малтретирању подвргнути најхрабрији и најистакнутији ратни ветерани. А српство (и његови најмањи трагови) је у редовима Југословенске Војске избрисано као гумицом.

Српски медији су ћутали. А ова наша “држава” је уредно, умиљато и покорно махала репићем, тражећи похвалу и нешто фунти, евра и долара од својих свемоћних господара.

Исти овај реформатор је већ неко време у Србији, овог пута као нови ревизор овдашње полиције и прави шеф Стефановића доктора Небојше. А овај се, по очекивању, показао као довољно мекан и лукаво податан за све оно што је замислио зли ум британско-вашинтонских “господара рата”, велики “мастер мајнд” са западне стране (и њихов истренирани агент Амадео).

Чујемо да је поменути А. Вотсон већ био у делегацији српског МУП-а у њиховој радној посети Хрватској, те да управо из своје београдске канцеларије спрема велику чистку и радикалне реформе овдашње полиције.

А један од његових приоритетних задатака је неутралисање свега што није под тоталном контролом Запада, пре свега – потпуна и трајна елиминација САЈ-а, Противтерористичке јединице и опасно ојачане (помало чак и самосталне) српске Жандармерије.

Све мора бити расформирано, понижено, обрезано, деградирано, разваљено и до темеља уништено: све што може да буде неки проблем у започетој безусловној интеграцији свих оружаних снага напредњачко-демократске Србије у редове антируске НАТО армије и њених команданата.

Почео је последњи чин наше трагикомедије.
П. С.
Толико о српској “политичкој неутралности”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.