И даље се води Церска битка

003-700

Пише: Драгослав Бокан

И даље се води Церска битка.

Не престаје.

Баш као и све друге најважније битке српске историје.

Јер су то, све, различити бојеви на истом (просторно и временски разуђеном) попришту истог Великог рата.

И Церска и Колубарска и Кајмакчаланска битка, и она на Кошарама, она на Мишарском пољу, планини Јавору, код Варварина, Шуматовца, Куманова или на Мачковом камену… све су то само физички одсјаји невидљивог духовног рата с нечистим силама.

Зато ми не можемо да будемо “неутрални”, јер нас се тиче.
Јер ми никад не изједначавамо добро и зло, истину и лаж, слободу и ропство.
Јер је у сваком рату једна страна – наша. Она у којој се узвикује, уз јуриш: “С нама Бог!” и “За крст часни и слободу златну!”

Зато се никада не смемо претворити у трговце душама, у плаћене убице, у сараднике својих непокајаних џелата и равнодушне робове на ратничко-политичкој пијаци (“ко да више”, “плати па клати”, “домовина ми је тамо где ми је добро”).

Јер ако пристанемо да се цењкамо око светих завета и вечних идеала, да кад год треба мењамо веру “за вечеру”, да продајемо и купујемо у Храму (попут оних трговаца које је лично Христос бичем отерао), да без гриже савести бестидно дајемо на историјску аукцију нашу крв и вековно јунаштво због “статуса пред чланство у Европској Унији” и већ договореног “придруживања Војске Србије НАТО-у”… е, онда нема никаквог разлога да таква власт оваквог погледа на свет свечано прославља победе и јавно обележава поразе оних који су били сасвим супротни њима (иако су им формално били преци).

Не може да се прославља Цер, а да се потомству церских јунака забрањује (претњом вишегодишњим затвором) да се боре на страни добра и истине (на страни оних који су 1914. године жртвовали два милиона војника, па и свој опстанак због Срба и Србије) у актуелном сукобу на тлу Новорусије.

На овакву шизофренију не смемо да пристанемо — да се брбљиво “хвали” бесмртно јунаштво Мишићевих и Степиних хероја да би се на крају пригодних говора овдашњих званичника причало о њиховим данашњим наследницима као “копачима канала против поплава”, “армији бранилаца еколошке равнотеже” и “ватрогасцима летњих шумских пожара”.

Не може држава која је укинула обавезно служење војног рока да уопште помиње епоху Отаџбинских Ратова за ослобођење и одбрану српства и славне победе осветничких вукова војводе Вука и Војислава Танкосића.

Не могу они који су издали да хвале оне што су остали верни и да се ките њиховом чашћу и беспримерном жртвом.

Најава кажњавања оних који иду из Србије да се боре у Новорусију (у крајеве које су у XVIII веку населили српски официри у великим сеобама из Аустрије под патронат руских царева и царица) и државни напад на часне српске добровољце као на некакве “плаћенике”, “насилнике” и “примитивце што кваре наше добре односе са светом” је кап која прелива чашу. Ону већ препуњену чашу новосрпске покварености, лицемерја и издаје.

Тиме се јасно разоткрива будуће опредељење овдашњег режима у избору између Мишића и Поћорека, српских четника и бандеровских усташа, Путина и Меркелове, истинске Русије и квази-Европе.

Већ само њихово међусобно изједначавање је довољно нечасно и увредљиво, па нас неће изненадити и срамно откривање карата (и избор стране наших крвних непријатеља против наше браће), које нас ускоро тек чека.

П.С.
Живели праведни и јуначки ратници Русије и Новорусије!

Живели храбри руски и српски борци из свих наших времена, од некадашњег Цера па до садашњег Доњецка!

Све је то исти рат. Наш српски и руски свети рат са злом и ђаволом. Са поднебесним бесовима и нечистим силама (како то недавно рече руски генерал и Путинов сарадник Леонид Решетњиков).

Живела Небеска Србија (само нек се смеју злобници, пресешће им ускоро тај смех)!

Живела Света Русија!

Боканов текст 01-02

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.