19. годишњица агресије на Крајину

P8042819

БЕОГРАД – Данас је у цркву Светог Марка одржан парастос Србима страдалим у агресији хрватске војске на Републику Србску Крајину 4. августа 1995. године. Служио је епископ славонски Јован, уз саслужење већег броја свештеника Србске православне цркве.

P8042800-350

Парастосу је присуствовало око хиљаду грађана, међу којима су били и саборци Србског Образа, Српске радикалне странке, СНП Наши, Заветника и других родољубивих организација.

P8042807-350

У хрватској-војно полицијској акцији „Олуја“ августа 1995. која је започела 4. августа масивном војном акцијом оружаних снага Хрватске, уз подршку НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију.

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори „Југ“ и „Сјевер“, као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Крајина 03

Међу страдалима, према подацима Веритаса, налази се 1.196 (65%) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 544 (29%) жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Такође, према подацима Веритаса, од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 951 лица, док се на евиденцији несталих још води 894 особе, међу којима је 632 цивила (315 жена).

P8042778-02

У акцији „Маестрал“ која је била продужетак „Олује“, хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника с подручја 13 општина у БиХ.

Одлука о почетку акције „Олуја“ је на предлог тадашњег команданта сектора Југ, хрватског генерала Анте Готовине, донета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, председник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанети „такве ударце Србима да практично нестану с ових простора“.

У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011, било је оцењено да је „Олуја“ била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, чији је „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима“.

Трибунал је другостепену пресуду донео 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено веће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Акција „Олуја“ се налази и пред Међународним судом правде у спору о геноциду по узајамним тужбама Хрватске и Србије, о чему је главни претрес одржан у Палати правде у Хагу од 3. марта до 1. априла ове године.

Србија у контратужби инсистира да током ратова деведесетих на подручју Хрватске (односно бивше РСК) искључиво акција „Олуја“ може да се потпуно одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спречавању и кажњавању геноцида.

Вечерње Новости / Правда / Србски Образ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.