Две Нове Русије

dragoslav-bokan-3-700Драгослав Бокан

Данас постоје две Нове Русије на планети.

Једна је она настала ратом за ослобођење од претећег ропства и братским уједињењем Доњецке и Луганске Народне Републике у једну конфедеративну целину са овим називом. Она је настала у рату и из огња и на себи носи (уз своје “републичке заставе” – и руску тробојку) и све победничке стегове руске армије кроз векове, а све то одговарајуће уоквирено црно-наранџастим, герилским “светогеоргијевским лентама” (“ленточкама”)…

Друга Нова Русија је она Велика – Путинова и “путиновска” – она која у себи самој тражи снагу и унутрашњу величину прохујалих али не и заборављених векова.

Она иде за многе међу нама “преспоро”, дословно корак по корак (прво обеснажење тајкуна, развој индустрије, јачање привреде, обнова војске и наоружања, уношење патриотизма у све нивое руског друштва, тражење одговорности у државној служби, христијанизација и оправослављивање руске елите и апсолутно поштовање према пре-револуционарној традицији и историји Царства, борба са секуларизмом и огољеним “западњаштвом” најниже врсте, обрачун са унутрашњим непријатељима и страним обавештајцима у лику “невладиних организација”, уједињавање међусобно супротстављених руских патриота свих врста и идеолошких опредељења, силазак власти у народ и међу обичне људе, прва одбијања предлога и уцена међународне заједнице, стварање руске културне политике и јачање православне духовне културе, увођење искусних духовника и исповедника у непосредну близину председника Путина, спасоносни савез државе и Цркве, модернизација свих застарелих технологија, стварање “политички некоректних савеза” са свим још слободним земљама света, заједничка стратегија са Кином, повратак Крима у састав државе…), али је све што се ту догоди, уради и направи – трајно, отаџбинско и неповратно.

И по први пут се та Нова Русија не хвали онако наивно и самоубилачки пред својом и светском јавношћу тиме ШТА ЗАИСТА РАДИ и КОМЕ СВЕ СТВАРНО ПОМАЖЕ (од “Националног фронта” у Француској и свих евро-скептичких покрета на Западу, па до братских руских групација, формација и бораца свуда где год је то потребно), јер би је то увело у економске санкције, које Русији данас нимало не одговарају (јер доводе у питање многе тек започете договоре са Кином, Ираном, Бразилом, Индијом… и руше чврсто руско упориште у овим више него деликатним и важним, тек започетим преговорима).

Vojnici, tenkovi, zastava 700-350

Зато се Владимира Владимировича Путина данас боји и мрзи га – сваки непријатељ руског народа, православља (као животног става и обновитељске “идеологије” Кремља у функцији “Трећег Рима”) и вечне “руске идеје”.

А, нажалост, ствари стоје много лошије (и готово апсурдно) на другој, оној “нашој” страни.

На нашу несрећу и радост свих руских мрзитеља, многи међу руским “националистима” (и у Русији и код нас) председника Путина доживљавају као “недовољно одлучног” и “преспорог у неопходним реформама”, не схватајући да Путин није Стаљин, нити има на располагању време, околности нити међународно стање ствари, а камоли такву моћ и онако “убрзане” механизме одлучивања и наређивања.

Заборављају како је председник Путин урадио толико тога, али да и данас има велики број непријатеља на самом врху власти и тек треба да их се ослободи и од сада постојеће (најмање четири различите и тешко помирљиве) Русије направи једну, интегришући све међусобне тензије на начин некадашњих руских царева-самодржаца, али у неупоредиво неповољнијим светским околностима.

Заборављају да ће сваки амерички амбасадор на планети са великим одушевљењем дочекати њихове анти-путиновске демонстрације, задовољно аплаудирајући њиховој “тежњи за слободом” и “борби са диктатором”. Када су “прогутали” све оне отворено-нацистичке (чак и СС) симболе кијевског, бандерашког “Десног сектора”, е, па прогутаће они и православне и паганске, крстоносне и носталгичне, “белоармејске” и “црвеноармејске” ознаке опозиционих руских активиста, нема проблема.

Све може, само ако је против Владимира Путина.Русија 1999–2013

Знају искусни русофоби да је довољно само мало пореметити започете реформе, искористити погрешно усмерени национализам и вешто ускомешати незадовољне слојеве руског друштва – и ето, очас посла, “наранџасте револуције” у монархистичким или екстремно-националистичким бојама…

Али, нико неће моћи да спречи овог марта започете судбоносне процесе.

Те две Нове Русије ће се, временом, спојити и интегрисати, то је јасно чак и најамбициознијим и најсамоуверенијим западњачким гео-политичким мислиоцима и аналитичарима.

То треба да буде исто толико (и више) јасно и свима нама.

И ако не можемо да помогнемо, онда макар да не одмажемо овај актуелни процес извршавања чудесне Промисли Божије на руском примеру и у општу корист читавог човечанства.

Толико можемо.

 

(Србин.инфо)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.