Непријатељи Путина се удружују – систематично и неумољиво

Удружују се непријатељи Путина. Систематично и неумољиво, баш као да их неки демонски ум организује и води. 

A5C5650A-9667-4213-9CF6-D6C30208A55E_cx1_cy7_cw99_mw1024_s_n

На једној страни су ту западњачки либерали и „заштитници људских права“ у Русији, који Путина оптужују због национализма, угрожавања мањинских права, конзервативизма, отворено православног и непомирљиво патријархалног става. Они зато свакодневно организују антипутиновске демонстрације које практично и не престају. На своју страну привлаче све себичњаке и идеолошке залуђенике западне демократске лажи. И много пословично наивних студената и свих других анархичних ликова (спремних да се, кад год треба, супротставе ауторитету државе и свог владара). А таквих у Русији није мало.

На другој страни су ту (од споља организовани и напујдани) „заговорници социјалне правде“, који користе трагичну ситуацију у Русији после вишедеценијског друштвеног и економског назадовања СССР-а (и Јељциновске антируске Русије). Они злоупотребљавају ужасе социјалних неправди, иживљавања јељциновских тајкуна, размаженог и бесрамног хедонизма тајкунских жена и кћерки, слике ненормалног расипништва и несхватљиве беде у Русији.

Организаторе оваквих протеста, синдикалних и радничких штрајкова и акција и свега што иде уз то, наравно, не интересују социјална и људска права сиромашних Руса. Али их зато и те како интересује да медијским бомбардовањем и пропагандном хајком на „путиновску власт“ наведу прости и неправдама изнервирани народ против свог председника и његових (спорих, али постојећих и изванредно важних) економских реформи запуштене и привредно заостале Русије.

На трећој страни су одређени кругови руских националиста, квази-православних екстремиста и свих тамошњих нестрпљиваца и фанатика – свих оних који не хају за ужасну реалност са којом се и данас боре Путин и његови сарадници, нити за то колико је до сада овај Богом призвани владар већ урадио на обнови скоро уништене и сасвим поражене Русије, какву је наследио од (са Запада инструисаног и спонзорисаног) Јељцина.

Њих не интересује реалност, ни тешкоће (за необавештене и инфантилне национал-револуционаре увек преспоре) обнове земље, а после читавог века њених невоља, страдања и континуираног уништавања свих врста. Зашто би се они удубљивали у то шта се може, а шта не у овом тренутку руске историје, кад је много лакше зујати попут оса око Путинове главе и стално зановетати и згражавати се због његове „неактивности“, „калкулантског (тако они зову стратегију) понашања“ и неспремности на „крсташки, свети рат са Западом“.

Запад подржава и навија за овакве ликове, често приватно поштене и стварно спремне да страдају за Русију какву сањају, али удружене у кобни фронт отпора оном ко једини може да управо ту и такву Русију из њихове маште претвори у реалност (али не чаробним штапићем и немогућим пречицама). Као и у Кијеву (у случају „Десног сектора“), тако и у Москви, Петрограду и читавој Русији, овакви националистички побуњеници, традиционалисти, зилотски конзервативци, монархисти, антисемити, пагански призивачи „родне земље древних времена“, униформисани десничари… добијају аплаузе и подршку од стране истих оних које тако срчано нападају и онако жестоко критикују. Не смета Западу руски антисемитизам и екстремизам, само ако је усмерен против Путина.

Морамо све ово да увек имамо на уму када размишљамо на тему актуелних дешавања у Славјанску и на читавој козачкој руској земљи сурово нападнутој од стране НАТО-кијевске хунте.

Неопходно је да схватимо само једно: да непријатељима Русије једино смета Владимир Владимирович Путин. Нико и ништа осим њега.

Јер знају да ће – ако почне ма каква промена на врху руске власти – они очас посла изаћи на крај са тим новим претендентима (у фази док се још нису снашли, самоорганизовали и ушли у све сложене и деликатне механизме вештине владања).

А преко нових опозиционара („Зашто баш ови, а не ми…?“) ће и са њима изаћи на крај, као 1917-те.

И тако у круг.

Непријатељима Русије је потребно само једно – њена нестабилност и опасни тренутак „празног хода“.

Тада ће они спремно и вешто урадити све оно што је потребно у организовању „руског пролећа“ које би (страшније од ма какве зиме и судбинског невремена) докрајчило хиљадугодишњу причу о Русији.

А у томе им смета само један човек.

Putin u crkvi 02 (1)

Аутор: Драгослав Бокан

(Евроазија.инфо)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.