Отворено писмо Александру Вулину, Крстимиру Пантићу и Миловану Дрецуну

Помаже Бог!

Светосавско васпитање ми налаже да се чак и вама, који се у властољубивом забораву Бога не бојите а људи не стидите, обратим призивајући најпре Онога без чије воље и допуштења ни ви ни ја не бисмо корачали светом србском земљом. Чиним то у нади да ће, Његовом милошћу, једнога дана стид ипак превладати у вама и привести вас покајању за бранковићевско одрицање од Светолазаревског завета.

Сви врло добро знамо чиме сте се, на жалост и срамоту, бавили и још увек се бавите ових дана: преварама, претњама и уценама безуспешно сте покушавали да натерате Србе са севера Косова и Метохије да гласају на изборима које је расписала некаква Атифете Јахјага, а не законити органи државе Србије; бесомучно сте клеветали сваког ко се усудио да се супротстави вама и вашим евроатлантским господарима; истину сте прогласили за лаж, а лаж за истину, помињући притом и моје име.

Mladen-Obradovic

Упркос томе што су ми се са некима од вас сусрели погледи 3. новембра у Косовској Митровици, ни тада ни све до сада нисте нашли за сходно да ми у лице кажете оно што са непоновљивом лакоћом рецитујете на конференцијама и у ТВ-емисијама. Можда су вас у томе спречавале гомиле телохранитеља, или пак блиндирана стакла џипова којима се штитите од сопственог народа.

Надајући се да је ваша досадашња (не)спремност за суочавање са „реметилачким чиниоцем“ изборног утапања Срба у Тачијеву лажну државу била условљена само спољашњим околностима, а не и недостатком воље и храбрости, позивам вас на телевизијско сучељавање, јавно и уживо, на некој од станица са националном покривеношћу!

Уверен сам да ће на тај начин добронамерни и истинољубиви део јавности моћи најбоље да процени ко је месецима уназад застрашивао грађане, ко је и зашто организовао и извршио упад на бирачка места, ко заправо ради у корист шиптарских сепаратиста, а коме је на првом месту одбрана Богом даних и Уставом зајемчених права србског народа и државе Србије на Косову и Метохији.

И не заборавите: Част и брука живе довијека!

Младен Обрадовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.