Одговор Срба са КиМ: Шта бисмо са Косовом ако нам га врате

Изјава уваженог академика Љубомира Симовића да када би нам Запад и вратио Косово ми не бисмо знали шта ћемо са њим, сугерише пре свега грађанима Србије да Косово и Метохија нама више нису потребни.

У пар малих чињеница Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ предочиће поштованом академику да у случају да нам Запад врати нашу јужну покрајину шта би све на тој праисконској српској територији могло да се одради.

• Србија би могла у партнерству са Руском Федерацијом да у потпуности активира и обнови Трепчине руднике. А њих није мало. То су Стари Трг, Црнац, Бело Брдо, Жута Прла, Ајвалија, Кишница и чувено Ново Брдо. Још 2005. године САД и Немачка су помало стидљиво понудиле Србији да направе две велике термо-електране на северу Косова и Метохије користећи угаљ из централног Косова. Зашто на северу, због реке Ибар јер турбине у термо-електранама морају да се хладе. Касније су због стварања још једне албанске државе на Балкану ове најјаче земље Запада одустале од овог пројекта. Осим централног Косова постоје неисцрпна налазишта угља и на простору Дренице и Метохије па имајући у виду да и Србија и остале суседне земље имају несташицу електричне енергије изградња нових термо-електана све би задовољила.

• Народни покрет „Отаџбина“ подсећа господина Симовића да су на Косову и Метохији присутни ретки метали као што су бор, волфрам, молибден, јако тражени у авионској индустрији. Највећи произвођачи ретких метала у свету данас су Кинези па би сарадња са њима Србију довела у ред извозника ове драгоцене рудне сировине.

• Ако би нам Косово и Метохију вратили то значи да Србија поступи на исти начин као што је то урадила Хрватска, односно, да српска војска изађе на српске границе, што је правило свуда у свету. Ако би српска војска изашла на српске границе макар половина протераних Срба, уз државне субвенције, вратила би се на своја огњишта. Уважени академик нема разлог да се боји за безбедност српских војних и полицијских снага с обзиром да је добар део албанске младежи емигрирао на Запад.

Све ово и још пуно тога чланови Народног покрета „Отаџбина“ који нису режимски Срби Александра Вучића у Српској академији наука и уметности на јасан и недвосмислен начин објаснили би зашто Косово треба и може да се поново врати у своју матицу. И не само господину Симовићу него и господину Душану Ковачевичу па и председнику САНУ Душану Костићу који заступа идеју да Србија треба елегантно да се повуче са Косова и Метохије.

Некада је у Српској академији наука постојао одбор за Косово и Метохију који је позивао Србе са КиМ различитих политичких погледа да објасне своје виђење ситуације у јужној српској покрајини. Тада је нажалост Српска академија наука проглашавана перјаницом српског национализма па су се уважени академици брже-боље потрудили да одбор за КиМ укину. Сепаратистичка власт у Приштини има своју академију наука са доста проблематичним научним титулама али никоме од њих не пада на памет да Косово може да буде ништа друго осим независне државе. Па ко каже данас да се Албанци и поједини Срби не слажу, макар када је у питању будућност Косова и Метохије.

Народни покрет „Отаџбина“ подсећа да је 1913. године у Лондону тзв. Лондонским миром признато право Србији на Косово и Метохију, односно „Стару Србију“. Вођа српске делегације у Лондону био је председник Српске краљевске академије и редовни члан француске академије наука господин Јован Цвијић. Без намере да вршимо било какво поређење морамо признати да је он много веће научно име него што су то и Симовић, и Ковачевић, и Костић.

Пре неки дан одбојкашице Србије су на тријумфалан начин, без иједног пораза, постале првакиње Европе. Њихова омиљена песма која их је напајала патриотизмом била је „Видовдан“. Ко данас има право да српској младежи ускрати сопствену историју и да им не да прилику да макар буду исти као њихови славни преци. Ако предамо Косово угрозили смо нашу будућност. Не толико у материјалном колико у духовном смислу. Уважени академици то би требали најбоље да знају. Макар они којима је писана реч животно опредељење.

Косовска Митровица
10.10.2017. године

Извор: НСПМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.