Лажљивче, лажљивче…

Пише: Слободан Антонић

На кога сте помислили да се односи наслов овога текста? Били сте у праву.

Када је реч о изјавама тог човека, моји фаворити су следећи:

● (после потписивања Брисела 2, 2015): „Мислим да наш народ има разлог за задовољство, вечерас се успоставља Заједница српских општина. Мислим да смо одличан посао обавили за наш народ“ (овде). (Заједница српских општина не само да није успостављена „вечерас“, 25. августа 2015, она ни данас, две године доцније, није на видику).

● (уочи избора 2014): „Неће бити смањења пензија. У пензије не дам да се дира!“ (овде). (Шест месеци после тога смањене су све плате и пензије преко 25.000; овде).

● (на ТВ Пинку, 30. 1. 2015): „Kоји је то партијски директор у Србији данас? Где је та партијска држава? Kоје год предузеће да узмете, нигде није партијски човек!” (овде). (У стварности: нема јавног предузећа у коме директор, менаџмент, УО, НО… нису партијски људи).

● (15. априла 2016): „Србија је једина земља у Европи која није увела санкције Русији“ (овде). (Санкције Русији у Европи нису увеле ни Македонија, БиХ, Турска и Белорусија; овде).

● (на ТВ Пинку, 29. 5. 2016): „Покажите ми у којој то земљи има да се купе за 8.000 динара књиге за школу? У којој то земљи има, нема ни у једној. Нађите ми и дупло скупље, па нећете наћи” (овде). (У стварности „више од половине земаља Европе имају систем бесплатних уџбеника“; овде).

● (у изјави за италијанску Ансу, 11. 6. 2013): „Фијат аутомобиле Србија ће до краја године извести у Русију први контигент од 10.000 нових модела `фијата 500 Л`, произведених у фабрици у Kрагујевцу. Ту квоту сматрамо само почетком и надамо се да ћемо је повећати“ (овде). (У стварности: у прве две године након ове изјаве, због нерешених административних питања, Русија није увезла ниједан фијат 500, а након тога „нови фијат 500 је у Русији продат за годину дана у само 211 примерака, па нема ни говора да би Руси увезли од нас 10.000 фића из Крагујевца“; овде).

● (У Обреновцу, 15. 3. 2016): „У претходне две године изградили смо 29 брана“ (овде). (Нису направљене никакве „бране“ већ тзв. бујичне преграде, и није направљено њих 29, већ 20; овде)

● (23. јула 2016, поводом саопштења ДЈБ да је последњом изјавом најавио кандидатуру на изборима за председника Србије): „Преварантима и лажовима немам обичај да одговарам. Ипак, зарад грађана Србије, поновићу по хиљадити пут: не пада ми на памет да се кандидујем на председничким изборима и свакако нећу бити председник Србије“ (овде). (Без коментара).

● (17. 5. 2016): „ММФ ће променити процену привредног раста (Србије) са 1,8 на 2,3 одсто за ову годину (2016), а идуће године (2017) треба очекивати раст од око четири процента, што ће бити највише у Европи“ (овде). (У стварности: „Упркос најавама да ће БДП у 2017. скочити најмање три, а могуће и 3,5 одсто, Србија се нашла на убедљивом зачељу региона Централне и Југоисточне Европе након прве половине 2017. године. У првом тромесечју привредни раст је износио 1,2 одсто, а у другом је `убрзао` на 1,3 одсто“; овде).

● (28. 7. 2017, обилазећи градилиште Клиничког центра у Нишу): „Пре само три године, када сам био овде, била је ливада (на месту КЦН), а сада имате 44.000 квадрата“ (У стварности, није била никаква ливада, већ је 22 000 квадратних метара већ постојећег простора реконструисано, док је завршена зграда која је раније започета, од 26.000 m квардратних; овде).

● (28. 8. 2017, на свечаном постављеању „последњег носача на мосту изнад реке Врле, код Владичиног Хана“): „Србија је после Другог светског рата саградила неколико стотина километара ауто-путева, али је у последње три-четири године успела да изгради, испоставља се, исто толико најсавременијих саобраћајница колико у претходних пет, шест деценија“ (овде). (У Србији је, у време социјализма, изграђено 374 километара аутопутева, а до било је 607 km ових „најсавременијих саобраћајница“; овде; где су та нова 374 km, или чак 607 km аутопутева, који су наводно изграђени „у последње три-четири године“ – грађани Србије би баш волели да виде!)

● (2017): „Ви добро знате да ја никада не обећавам у празно“ (овде); „Никада нисам лагао грађане Србије“ (овде). (Без коментара).

Слични искази овог човека – као неистините тврдње или обећања – могли би се ређати готово у недоглед. Верујем да би сваки читалац ФСК имао своју листу фаворита. Рецимо:

● „до краја 2014. грађани ће живети боље“ (овде);

● „у 2013. години решићемо све 24 спорне приватизације“ (овде);

● „правићемо делове за Боинг и Ербас“ (овде);

● „разговори с Мерцедесом о Икарбусу ушли су у завршну фазу, очекујемо долазак Мерцедеса и у ФАП у Прибоју, а очекујемо и да ће једна јапанска компанија из области аутоиндустрије отворити 1.000 радних места“ (овде);

● „у року од две године (од 2013) у Србији ће бити отворена фабрика чипова, у коју ће бити уложне десетине милиона евра, а таква фабрика би донела толики профит да би се решио проблем дефицита у земљи“ (овде);

● „убица Јелене Kрсмановић ће бити ухапшен у наредних 48 сати“ (овде);

● „ни динар нисам потрошио на кампању (за председничке изборе 2017)“; (овде); итд.

Али, тај човек и даље је најпопуларнији и најмоћнији политичар у Србији. Зашто?

Тек један од одговора је ‒ због контролисаних медија. Дакако, медији не могу да забашуре неистине којих се сви добро сећамо – обећање да неће бити смањења пензија или пак обећање да се он неће кандидовати за председника. Ипак, људи, очигледно, том човеку и даље верују, чим гласају за њега.

„Он има тоталну власт због тога што прихвата и промовише колонијални положај Србије“, објашњава нам један од ретких преосталих (истинских) левичара у Србији (овде). То је сасвим тачно: готово цео оркестар атлантистичких медија у Србији подржава овог политичара – посебно откако је покренуо „унутрашњи дијалог о Косову“.

Бечки Стандард тако пише да се, од ауторског текста у Блицу (овде), он „међу европским дипломатама чак пореди са Вили Брантом“ (овде). Фракнфуртер алгемајне цајтунг каже да „оно што В. пише за српске услове исто је као када би турски председник Ердоган признао да је 1915. било геноцида над Јерменима“ (овде). Исти лист такође вели да В. у Блицу „поручује земљацима (Србима) да би требало да се коначно помире са независношћу некадашњег дела земље“ (исто).

Контролише медије, подржавају га странци (политичари и корпорације), али – да ли је то целовито објашњење његове моћи? „Знам да ме лаже, али волим да га слушам“, рече ми пријатељица за свог удварача. Тако се понаша и бирачко тело. Допада му се илузија о одлучности и поштењу Вође, као и илузија о напретку до којег  је због тога у Србији дошло.

Сви воле бајке, а посебно ми, Срби. Ово је, изгледа, време нашег самоуљуљкивања и смањене урачунљивости. Но, доћи ће и доба отрежњења. Нека кап ће прелити чашу и неко ће рећи – цар је го!

Потребно је стрпљење. „Млинови Господњи мељу споро, али неумитно“ (овде). И треба се надати да до тада неће бити начињена превелика, непоправљива штета.

(ФСК)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.